Paranoidni poremecaj licnosti u crkvi

  • Posted on oktobar 8, 2011 at 17:11

Paranoidne licnosti imaju rasprostranjenu i neopravdanju sumnju da se drugi ljudi ponasaju neprijateljski i preteci prema njima i da zele da ih ponize. Ova verovanja nisu zasnovana na bilo kakvim dokazima. Uprkos ovakvom pogresnom  tumacenju motiva i namera drugih ljudi, ljudi sa paranoidnim poremecajem licnosti su u kontaktu sa realnoscu.  Glavna karakteristika paranoidnih licnosti je visok stepen sumnje i nedostatak poverenja u komunikaciji sa drugima. Cak i prijateljski postupci su protumaceni kao manipulacija i nesto pakosno. Paranoicne licnosti stoga nisu u stanju ili se plase da ostvari bliske odnose sa drugima. Oni ocekuju daim  ljudi koje ne poznaju, cak i oni koje znaju nastete ili ih iskoriste iako nema dokaza koji bi to povrdili. Kao rezultat, osobe sa ovim poremecajem imaju svega nekoliko bliskih prijatelja. Oni se ne
uklapaju dobro i ne saradjuju dobro u timskim aktivnostima. Ukoliko se ozene ili udaju, odnosi sa partnerom su karakterisani ljubomorom i pokusajima da kontrolisu svog partnera. Oni obicno sumnjaju da ih partner ‘vara’ sa nekim. Veoma je tesko ziveti sa nekim ko ima paranoidnu licnost. Oni nikada ne ukljanjaju svoje ‘obrambene zidove’. Oni su uvek u potrazi za dokazima da su drugi protiv njih. Njihov strah i pretnje koje dozivljavaju kroz nevine izjave i postupke drugih vode ka stalnim zalbama i neprijateljskom povlacenju u sebe. Oni mogu biti napadacki nastrojeni i nije neobicno za njih da sude ljude za koje smatraju da su im ucinili nesto nazao.

Paranoidne licnosti cesto projektuju svoja osecanja na druge. Ukoliko na nekom drustvenom skupu crkveni vodja zaboravi da im pruzi ruku i pozdravi ih, osobe sa paranoidnom licnoscu ce preuvelicati pomenuti dogadjaj. Ljutnju koju oseca paranoidna licnost ce projektovati na pastora koji je propustio da ga/je pozdravi. Nesvesno projektujuci negativna osecanja, paranoidna licnosti pocinje da veruje da je pastor protiv nje ili njega i zauziva odbramben stav kada misli da je napadnut/a. Crkvene vodje su obicno u iskusenju da koriste logiku u pokusaju da ubede paranoidnu licnost kako su njegovu ili njeni dozivljaji netacni, ali takvi pokusaji su bezuspesni. Kada je osoba koja nije paranoidna izlozena takvim objasnenjima on ili ona moze zakljuciti da je pogresno postupila. Ali ne i paranoidna licnost. Upravo tada paranoidna licnost ce doziveti pastora, u njegovim pokusajima da objasni, kao nekog ko je zaveden tudjim misljenjem i ko ne razume i nije na njenoj ili njegovoj strani.

Clanovi crkve koji pate od pomenutog poremecaja licnosti retko traze pomoc od pastora u vezi sa svojim problemom. Radije, paranoidna
licnost ce se zaliti pastoru na druge clanove crkve, bracnog druga, clanove porodice ili kolege na poslu, a moze se cak desiti i da izrazi ljutnju prema pastoru. Ovakve osobe dozivljavaju druge kao ‘protiv’ njega ili nje i veoma su nepoverljivi prema pastoru i vecini vernika u crkvi. Religiozno, paranoidne osobe su medju najkrucim i dogmatskim vernicima u ckrvi. Medjutim, njihova vera je obicno legalisticka, formalna
i nedostaje joj dubina. Pastor se moze sokirati nedostatkom svesti ovakih osoba dok kritikuju druge u crkvi, bez da primate ijednu gresku u sebi. Paranoidne licnosti mogu biti ljute i kriviti druge u crkvi, cak izraziti ljutnju na nacin koji je neprijatan drugima oko njih. Takve osobe vide svoje ponosanje kao opravdano, a pastorovo brigu i savete kao dokaz da je i on ‘protiv’ njih. Religiozne paranoidne licnosti su obicno pravicne prema svom ubedjenju i veoma tesko prastaju drugima za ono sto vide kao uvrede i propuste. Kao sto se vec moze prepostaviti, veoma je tesko biti sa paranoidnim licnostima i naizgled nemoguce im pomoci. Ono sto pastor moze uraditi je da bude dosledan, posten i da izbegava upucivanje kriticizma sto je vise moguce. Pastor treba da shvati da je veoma tesko ostvariti odnos sa paranoidnim licnostima i da je za to potrebno vreme. Veoma cesto, paranoidne licnosti ce prekinuti odnos ili napustiti crkvu pre nego sto pastor i shvati kakva se promena desila. Upucivanje paranoidne licnosti da potrazi profesionalnu pomoc se mora uciniti veoma obazrivo sa naglasavanjem da osoba treba pomoc ‘sa
situacijom’ a ne sa svojim problemom. Paranoidne licnosti najbolje funkcionisu u ckrvi kada imaju uloge ili poslove koji zahtevaju minimalnu interakciju sa drugima. Dokle god rade nezavisno, nema puno komunikacije koju oni mogu da protumace kao opasnu i neprijateljsku.

Dijagosticki i statisticki prirucnik za psiholoske poremecaje zahteva prisustvo bar cetiri od sedam sledecih simptoma da bi se uspostavila diagnoza paranoidnog poremecaja licnosti:

-     Neosnovana sumnjicavost prema ljudima da zele da ih iskoriste, predju ili im naskode

-      Verovanje da drugi nisu dostojni poverenja i da nisu skloni ili sposobni da budu lojalni

-         Strah da ce drugi iskoristiti informacije protiv njih sa zeljom da ih povrede ili im naskode. Ovaj strah se izrazava kroz nevoljnost da se povere ili podele licne informacije sa drugima

-         Tumacenje tudjih nevinih komentara kao uvreda i ponizavanja; ili tumacenje neutralnih dogadjaja kao pretecih

-         Tendencija neprastanja stvarnih ili umisljenjih uvreda i propusta.

-         Ljutiti i ratoborni odgovor na umisljenje napade drugih. Protiv-napad na primecenu uvredu je obicno brz.

-         Sumnjicavost, u odsustvu stvarnih dokaza, da je partner ili bracni drug neveran, sto rezultuje u ponavljanju pitanja kao sto
su: “Gde si bio/bila?’ ‘Koga si video/la’ I slicno

Paranoidne licnosti retko traze profesionalnu pomoc. Oni ne veruju psiholozima kao sto ne veruju ni drugima. Kada su prisiljeni od strane
suda ili porodice da traze pomoc kroz terapiju, za njih je to veoma tesko. Individualna terapija je efikasnija od grupne, ali zahteva puno stprljenja. Uprkos terapiji, paranoidni poremecaj licnosti traze ceo zivot.

 

Bibliografija:

Oxford Textbook of Psychopathology, Edited by Millon, Blaney and Davis. Oxford, Oxford University Press, 1999.

Diagnosic and Statistical Manual of Mental disorders

The pastors guide to psychological disorders and treatments, W Brad Johnson

Antagonists in the church: how to identify and deal with destructive conflict, Kenneth C Haugk

Ostavite odgovor


*